„ПЕЧАТ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА“ У РУСКОМ ДОМУ
Кинотека Републике Српске и Руски центар за науку и културу у Београду организују премијерно приказивање документарно – играног филма Печат браће Љубавића.
Филм је снимљен у заједничкој продукцији Кинотеке Републике Српске и Радио телевизије Републике Српске поводом 500 година од оснивања горажданске штампарије.
Педесет година послије генијалног Гутенберговог проналаска, српске штампарије започињу да умножавају књиге из библијске књижевности. Најпопуларније, старозавјетне књиге – псалтире и новозавјетне – јеванђеља, служабнике и молитвенике умножаване су готово свим српским средњовјековним штампаријама, од Цетињске 1493, преко штампарије Божидара Вуковића у Венецији 1519, штампарије Божидара Горажданина 1519, Рујанске штампарије 1536, Грачаничке 1539, Милешевске 1544. и 1557., Београдске 1552. до Мркшине штампарије 1552. године.
Штампарија Божидара Горажданина и синова, најстарија је и прва културна институција у Херцеговини.
Прва штампарија на јужнословенским просторимаоснована је 1493.године на Цетињу или Ободу). Основао је Ђурађ Црнојевић, посљедњи господар Црне Горе (1490-1496). Радила је само кратко вријеме, због насталих политичких прилика. У тој штампарији штампана је прва књига на словенском југу – Октоих (осмогласник) 1493. и 1494. године.
Тридесетак година послије отварања штампарије на Ободу, прорадила је штампарија у Горажду. Штампарију је основао Божидар Љубавић – Горажданин, који се највјероватнијекрајем друге деценије 16. вијека старао о манастиру при храму Светог великомученика Георгија у Доњој Соптници код Горажда. Сам храм је припадао под надлежност Милешевске епархије. Он је почетком 1519., а могуће и 1518. године, послао у Венецију своје синове Теодора јеромонаха из Милешеве и брата му презвитера Ђурђа да изуче штампарски наук. Из предговора Служабнику, прве књиге те штампарије, који је завршен 1519. године, зна се само толико да су браћа Љубавићи тамо отишли по налогу Божидара Горажданина, али не може се закључити када су отишли и гдје су изучили штампарску вјештину.
Ђурађ Љубавић умро је у току рада у Венецији, 2.марта 1519. године и започети посао морао је да заврши јеромонах Теодор. У име презвитера Ђурађа, његов брат Теодор сачинио је поговорно Мољеније у Служабнику. Мољеније Теодора Љубавића је по Ђорђу Трифуновићу прво наше штампано умјетничко дјело које враћа живот српској средњовјековној књижевности. По мишљењу Дејана Медаковића (Графика српских штампаних књига 15-17 века.Београд 1958.) књиге из Горажданске штампарије спадају у најбоља остварења наше старе штампе.
Штампарија Божидара Горажданина пренијета је из Горажда у Трговиште, у Влашку. У Трговишту је Димитрије Љубавић, унук Божидара Горажданина, штампао Молитвеник (Требник) 1545.године.
О свему наведеном и још много тога говори се у фулму Печат браће Љубавића. .
Пројекција ће се одржати 25. маја 2022. године у Руском центру за науку и културу у Београду, Руски дом, у 18:00 часова.
Улаз за публику је слободан.