Кинотека Републике Српске

ФИЛМОТЕКА – Јапански класици

Априлска Филмотека коју организује Кинотека Републике Српске у знаку је јапанских филмова. На програму су два филма легендарних јапанских аутора Акире Куросаве и Масаки Кобајашија.

Прво вече у понедељак 7. априла са почетком од 19:00 часова на програму је „Крвави престо“ из 1957. године.

Ова епска драма, заснована на Магбету Вилијема Шекспира, доноси јединствен спој јапанске самурајске традиције и универзалних тема моћи, издаје и страсти.

Филм прати судбину генерала Вашизија, којег тумачи незаборавни Тоширо Мифуне, чији је амбициозни успон на власт започет прореченом судбином, а завршава трагичним падом под тежином властите похлепе. У једној од својих најпознатијих улога, Мифуне приказује унутрашњи сукоб свог лика, вођен жељом за моћи и манипулацијама које воде до крвавих посљедица.

Куросава је ову причу о превари, убиству и борби за власт смјестио у феудални Јапан, препун магије, сјенки и самурајских борби. Са моћном визуелном стилистиком, невјероватном употребом магле и планинског пејзажа, „Крвави престо“ оставља снажан утисак на сваког гледаоца.

„Крвави престо“ је филм који је обликовао историју кинематографије, доносећи Шекспирову драму у један сасвим нови, аутентичан оквир. Без сумње један од Куросавиних највећих филмова, иако није био толико комерцијално успјешан као неки његови претходни радови. Међутим, филм је стекао велики успјех код критике и сматра се кључним дјелом Куросавине филмографије, који је допринио међународном признању јапанске кинематографије.

Друго вече у уторак 8. априла са почетком од 20:00 часова на програму је „Харакири“ из 1962. године

„Харакири” је мрачан и дубоко емотиван филм који поставља озбиљна морална питања о самурајском коду части, поштовању, али и лицемерју друштва. Филм се дешава током периода када су самураји још увек постојали као војна и друштвена класа у Јапану. Главни лик је самурај, који долази у кућу моћне племићке породице и тражи допуштење да изврши ритуално самоубиство (харакири). Он тврди да је сиромашан и да је на рубу живота, те да жели умријети са чашћу.

Међутим, у тренутку када почне откривати своју прошлост, филм прелази у неочекивани обрт. Кроз сложене дијалоге и флешбекове, сазнајемо да је наш јунак заправо бивши самурај који је био преварен и понижен од стране моћних племића. Кобајаши користи његов наратив да би показао дубоку критику самурајског система, у којем су племићи манипулисали сиромашним самурајима, присиљавајући их да изврше ритуално самоубиство како би доказали своју лојалност. Прича тако постепено открива лицемерје и корупцију самурајског друштва, чинећи харакири више обликом гњева и освете него истинског чина части.

„Харакири“ се одликује минималистичким приступом, са великим нагласком на тишину, дугим сценама напетости и мирним кадровима. Кобајаши мајсторски користи простор и камеру како би приказао менталну напетост и емотивне трауме ликова, без потребе за прекомјерном акцијом. У филму доминирају тамне нијансе и смирени тонови, што помаже у стварању депресивне атмосфере која одговара трагичној судбини ликова. Филм је препун филозофских рефлексија о смрти, части и друштвеним нормама, што га чини једним од најснажнијих филмова у жанру самурајских драма.

„Харакири“ је постао култни класик, познат по томе што је изузетно суптилан у својој критици друштва и самурајског система. Филм је стекао велики број обожавалаца због своје дубоке филозофске поруке и психолошке сложености ликова. Овај филм је био номинован за престижне награде, а и данас се сматра једним од најважнијих јапанских филмова свих времена. „Харакири“ је такође био инспирација многим филмским ствараоцима, а његов утицај се осјећа у бројним каснијим филмовима о самурајима и части.

Филмототека ће се одржати 7. и 8. априла у Културном центру Пале са почетком од 19:00 односно 20:00 часова а улаз за публику је слободан.