Кинотека Републике Српске

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

 У оквиру заједничког програма Савјета Европе и Европске комисије, манифестација „Дани европске баштине“ континуирано се одржава широм Старог континента сваког септембра, почевши од 1991. године. Кроз низ активности, овај пројекат афирмише вриједности националног насљеђа пред широм јавношћу, са примарним циљем да подстакне интеграцију европских народа кроз продубљивање разумијевања заједничког културног и природног насљеђа.

С циљем његовања дубоке свијести о драгоцјености наше баштине и неисцрпном богатству културног израза, а са погледом упртим у младе нараштаје као чуваре будућег памћења, Министарство просвјете и културе Републике Српске, удружено са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, још је 2008. године ударило темеље обиљежавању овог европског догађаја од непроцјењивог значаја.

Филмским програмом прилагођеним теми „Угрожена баштина: оживјети, очувати, редефинисати“ (енгл. Heritage at Risk: Revive, Resist, Reimagine), на овогодишњем обиљежавању Дана европске баштине, који се од 2008. године одржава и у Републици Српској, представиће се публици и Кинотека РС дана 28. септембра у 20.00 часова у Културном центру Пале краткометражним документарним филмом „Владимир Настић“ редитеља Сњежана Лаловића. Филм је снимљен у продукцији Матичне библиотеке 2024. године уз помоћ Министарства цивилних послова у Савјету министара БиХ.

Сценарио и режију за филм потписује Сњежан Лаловић, а Кинотека Републике Српске је уступила неопходну архивску грађу. Према ријечима редитеља, велике заслуге за реализацију припадају проф. др Ранку Поповићу те књижевнику Маријани Петронић. Лаловић наводи да је његов филм симбиоза са одређеном врстом ТВ репортаже, са искључивим циљем сјећања на озбиљно дјело великог пјесника Владимира Настића, симбола пјесништва, најприје српског, а потом и Источног Сарајева.

Рођен 26. фебруара 1934. године у Оџаку код Невесиња, Владимир Настић је потекао из породице која се у тај крај доселила 1920. године из Залома. Своје академско образовање стекао је у Сарајеву, гдје је дипломирао на Педагошкој академији и Филозофском факултету. Свој књижевни пут започео је 1956. године објављивањем прве збирке пјесама, чиме је стекао запажен статус у тадашњим књижевним круговима. Његов стваралачки опус, који обухвата бројне књиге поезије и прозе, вреднован је и ван граница наше земље, о чему свједочи чињеница да су поједине пјесме превођене на неколико страних језика. За свој рад био је вишеструко награђиван, при чему се посебно издвајају награда „Блажо Шћепановић“ и признање Прве књижевне комуне из Мостара за најбољу пјесму на Шантићевим вечерима поезије. Настић је дао значајан допринос и на пољу културног активизма, обављајући функције потпредсједника Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, као и потпредсједника и предсједника Удружења књижевника Српске. Трајност његовог књижевног насљеђа потврдио је Завод за уџбенике и наставна средства објављивањем „Изабраних дјела“ у четири тома, док је његова посљедња збирка поезије, под насловом „Овдје живе мртви“, објављена у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Владимир Настић је преминуо 11. марта 2010. године у Источном Сарајеву, оставивши неизбрисив траг у српској књижевности.

~

Савремено пјесништво се с правом третира као угрожено нематеријално културно насљеђе које, у ширем контексту усмене традиције и језичког израза, захтијева системску заштиту од негативних ефеката временске дистанце и свеприсутне аутоматизације свијести у дигиталном окружењу. Неконтролисани конзумеризам и интензивна дистрибуција лако доступних дигиталних садржаја, вођени искључиво тржишном логиком, потискују поетски израз из јавног простора. Ова појава води ка маргинализацији писмености и културног идентитета, гдје жива ријеч бива потиснута алгоритамски генерисаним садржајима, што неминовно резултира деградацијом језика. С обзиром на то да пјесник кроз стваралаштво на локалном дијалекту активно чува језичко благо од нестајања, његова улога као носиоца и чувара нематеријалног насљеђа постаје кључна у очувању културне аутентичности.