Кинотека Републике Српске

„ФИЛМОТЕКА“ У ЗНАКУ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СРПСКИХ ФИЛМОВА

Филмови „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића, „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића и Божидара Николића те „Подземље“ Емира Кустурице,  који су уврштени на листу од 100 српских играних филмова проглашених културним добром од великог значаја, биће на програму „Филмотеке“ коју Кинотека Републике Српске организује од 19. до 21. марта на Палама. У уторак, 19. марта,  на програму су „Скупљачи перја”,  једно од ремек-дела југословенске и српске кинематографије и један од блиставијих изданака такозваног новог југословенског филма („црног таласа“), филм који на филмско платно по први пут уводи живот људи са друштвене маргине. Причом о вечном лутању Белог Боре (Беким Фехмиу)  и положају Рома у друштву уопште, у којем играју Роми, и први пут говоре својим језиком, редитељ Александар Саша Петровић (1929–1994) у „Скупљачима перја” подсетио је на сурове животне контрасте, напоран опстанак на маргини друштва, али и оставио без даха и филмску публику и критику. Критика је потврдила опште мишљење да се ради о изузетном умјетничком дјелу,  стављајући акценат на метафоричност и визуелну убједљивост филма, поетску ноту и документарност. „Тачан у тону и детаљима, величанствено истинит, поетичан, мелахоличан, топао, њежан, снажан, духовит и горак, филм „Скупљачи перја“ је „експлозија младости, љубави, животне радости“.  Сам Петровић својевремено је записао: „Направио сам филм о људској слободи. Приказао сам то кроз живот Цигана. Њихов живот указује на трагичност људског напора да се досегне самоослобођење, и на неминовност и лепоту пораза у тој борби”. Филм, у којем играју Беким Фехмиу, Оливера Вучо, Бата Живојиновић, Гордана Јовановић, Мија Алексић,  осваја многобројне домаће и стране награде 1967. године:  Велику златну арену у Пули и Златну арену за режију, Велику специјалну награду главног жирија у Кану и награду међународне филмске критике Фипресци,  а 1968. године номинован је за Оскара и за Златни глобус. Позиван је на најелитније свјетске фестивале. Сљедеће вечери биће приказан култни филм „Балкански шпијун“ из 1984. године, који је, према сопственом сценарију, режирао Душан Ковачевић, заједно са Божидаром Ботом Николићем. Драма о односу појединца и власти, индивидуалној и тоталитарној свијести, те о посљедицама система који захтијева апсолутну послушност, пренесена је на филмско платно кроз поступке главног јунака Илије Чворовића, кога је маестрално одиграо незаборавни Данило Бата Стојковић. Да би доказао своју оданост и послушност,  Чворовић, својевремено и сам жртва тог истог политичког механизма и тираније,  постаје трагикомична фигура, која  једини опстанак види у тражењу „невидљивог непријатеља“, шпијунирању  и прогоњењу потпуно невине особе. Филм је награђен Великом златном ареном у Пули 1984. године.  Златна арена за најбољу  мушку улогу припала је Бати Стојковићу, а незаборавне глумачке креације остварили су и Мира Бањац, Бора Тодоровић, Соња Савић и Звонко Лепетић. Филм је, такође,  освојио и награду жирија на Монтреалском филмском фестивалу. Према бројним оцјенама и критике и гледалаца, „Балкански шпијун“ се налази на врху листе најзначајнијих филмских комедија. У четвртак, 21. марта,  на програму је кански побједник из 1995. године – „Подземље“  (Underground) Емира Кустурице, филм који је изазвао бројне полемике и опречна мишљења – од дивљења и обожавања до оспоравања, па чак и захтјева за спаљивањем. Критика углавном не спори умјетничке домете филма, али су опречна мишљења када је ријеч о политичком значењу филма. Док једни сматрају да је ријеч о антинационалистичкој и антиратној алегорији,  поједини критичари  оцијенили су „Подземље“ просрпским филмом. Филм „Подземље“ данас се убраја међу култна остварења српске кинематографије, одолијева времену и својим садржајем потврђује садашњи тренутак. Кустурица објашњава да му је, из данашње перспективе, јасно колико је тај филм имао пророчког у себи и каже: „Филм није критика Титове Југославије, како су многи критичари видели мој филм, већ говори о људским перверзијама. Неколико људи који остале држе у подземљу и дају им информације које желе. Друга ствар везана за тај филм је будућност коју је он предвидео. Данашње ријалити емисије само су наставак прича Марка и Наталије… Ликови у филму живе изоловани и то подземље постаје њихова реалност. Овај филм је семе онога што ми живимо данас“. У филму играју Предраг  Мики Манојловић, Лазар Ристовски, Мирјана Јоковић, Славко Штимац и други. Сценарио за филм написали су Душан Ковачевић и Емир Кустурица, музику је компоновао  Горан Бреговић, а фотографију потписује изванредни Вилко Филач. Филм је освојио бројне међународне награде, најзначајнија је Златна палма у Кану. Према оцјени Британског филмског института, Кустуричин филм сматра се најбољим балканским филмом икада снимљеним. Сва три филма, уврштена у мартовски програм „Филмотеке“,  налазе се на врху листе од 100  најбољих српских филмова, које је Југословенска кинотека прогласила културним добром од великог значаја. „Филмотека“ ће бити одржана у Амфитеатру Економског факултета, са почетком у 19:00 часова. Улаз за публику је слободан. За Кинотеку Републике Српске: Јадранка Пандуревић, уредник програма