Кинотека Републике Српске

Од штампарије до филмског платна: „Печат браће Љубавића” отвара 15. Филмски кампус ’26

 Печат браће Љубавића отвара 15. Филмски кампус – потврда традиције и трајања.

 У понедјељак, 12. 10. у 19.00 након свечаног отварања Филмског кампуса ‘26, позивамо вас да у 19.30 будете дио посебне вечери уз филм „Печат браће Љубавића” (2022) – инспиративну причу коју потписују редитељи Слободан Симојловић и Сњежан Лаловић.

Филм „Печат браће Љубавића” редитеља Слободана Симојловића и Сњежана Лаловића, инспирисан је причом о пет вијекова Горажданске штампарије, основане након Цетињске штампарије, која означава почетак писмености код Срба. Синови Божидара Љубавића, оснивача знамените Горажданске штампарије – Теодор, јеромонах из Милешеве, и Ђурађ Љубавић, улажу велики напор да током подухвата преселе штампарију из Венеције у манастир Сопотницу. Ово дјело свједочи о зачецима штампарства и истрајној борби за очување националног духа и историјског насљеђа у тешким временима. Филм је настао у копродукцији Кинотеке Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске, поводом обиљежавања 500 година од оснивања Горажданске штампарије.

— Идеја овог филма је била да у овим временима понудимо другу врсту херојства, јер су за нас браћа Љубавићи хероји тог времена и људи који су на чудесан начин,готово митски, урадили немогућу ствар на почетку 16. вијека — навео је Симојловић.

О редитељу

Слободан Симојловић је истакнути српски редитељ, сценариста и продуцент, рођен 29. јула 1968. године у Београду. Дипломирао је на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду, а током своје каријере највише се остварио у области документарног, етнолошког и дјечијег филма. Дугогодишњи је редитељ и сценариста на Радио-телевизији Србије (РТС).

Симојловић је аутор бројних документарних филмова и телевизијских пројеката који су запажени како у Србији, тако и на међународној сцени. Његови најпознатији филмови обухватају:

• Сав тај панк (2023): Документарни филм који се бави панк поткултуром и сценом.
• Земља није мој дом (2023): Још једно новије ауторско дело (режија и сценарио).
• Упорно дозивање анђела (2013): Високо оцењен документарни филм посвећен култној рок групи Електрични оргазам.
• Нико није рекао нећу (2008): Документарно остварење које је привукло велику пажњу публике и критике.
• Лет у смрт (2007): Један од његових ранијих награђиваних документараца.
• Преваспитани: Научно-образовни серијал на РТС-у.

Његови кратки филмови за децу са великим успехом су премијерно приказивани на националним телевизијама у Немачкој и Јапану. Као визуелни уметник, излагао је своје радове, видео-арт и филмове на фестивалима, бијеналима и ретроспективама широм света, укључујући Москву, Пекинг, Вашингтон, Мексико Сити, Хелсинки, Кошице и Љубљану.

Добитник је посебног признања Српске академије наука и уметности (САНУ) за свој рад, као и гран-прија и главних награда на домаћим фестивалима документарног филма, попут фестивала „Златна буклија“ у Великој Плани. Осим рада на телевизији и филму, основао је куће EXT и Central Television Direction, а често делује и као предавач и ментор на филмским радионицама и камповима попут Филмског кампуса Кинотеке Републике Српске.

 

О директору филма

Сњежан Лаловић

Сњежан Лаловић је српски новинар, режисер документарних филмова и бивши директор Кинотеке Републике Српске. Такође обавља функцију замјеника предсједника Удружења филмских радника Републике Српске. Рођен је 1960. године у Сарајеву, гдје је живио и радио до избијања ратних сукоба 1992. године. Дипломирао је журналистику на Факултету политичких наука у Сарајеву, а касније је магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Прије рата радио је као новинар на тадашњем Радио Сарајеву. Након почетка рата 1992. године, постаје један од суоснивача Српске радио-телевизије (СРТ, данашњи РТРС) на Палама. Током ратних година радио је као ратни извјештач и новинар. Од 1996. године прелази у Редакцију документарног програма РТРС-а, гдје ради као уредник и аутор. Током своје каријере снимио је више од 200 ТВ репортажа и документарних прилога, као и преко десет документарних филмова који се углавном баве ратним сукобима, страдањима и културно-историјском баштином српског народа.

Као директор Кинотеке Републике Српске, активно ради на очувању и промоцији филмске баштине у региону и иностранству, укључујући и културне размјене са институцијама у Русији.

Најважнији документарни филмови:

• Егзодус поново (1996)
• 30 година самоће (2004)
• Мирјана (2005)
• Још сам цура, болан (2008)
• Коњи, коњи (2011)
• Владимир Настић (2024)

Значајне награде:

• Златна медаља Београда (1996) за филм Егзодус поново
• Главна награда ПРЕФЕСТ-а (2005) за филм 30 година самоће
• Гран-при Фестивала „Први кадар“ (2008) за филм Још сам цура, болан