Кинотека Републике Српске

 СТОЉЕЋЕ ВЕЛИКАНА – ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ (1926 — 2026)

~ Мали портрети великих улога ~

СТОЉЕЋЕ ВЕЛИКАНА

 

Јул нас је, у првој половини свог зрења, вратио на траг сјећања на величанственог Павла Вујисића, сада негдје чичу од стотину љета.
Десетог јула се овјековјечио на овом и оном дуњалуку велики Павле Вујисић (Цетиње 1926 – Београд, 1988.), рођен од оца Милисава и мајке Радмиле, крштен у цркви Светог Саве, у Вуисића. Поријекло породице тече од племена Морачана, из Брда (данашња Црна Гора). Вујисићи су у својој постојбини важили за моћне племенске главаре о чијем угледу и части су испјеване пјесме. Тако је Павле добио име по ђеду свом – Павлу Вујисићу, тада знаменитој главешини у Краљевини Црној Гори – управитељу Колашина и вајном команданту Ловћенске бригаде.
Прашњавим, захукталим возом, јула 1941. године, стигао је у Београд, велики, чисти Павле Паја Вујисић, отац и учитељ свеколиког југословенског и европског глумишта.
Филмску каријеру отпочиње 1950. године у филму »Чудотворни мач« Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму »Три корака у празно« (1958). За ту улогу заслужује Златну арену на Филмском фестивалу у Пули. Послије постаје добитник бројних значајних награда и признања.
Из књиге »Братство Вујисића« сазнајемо, како глумац каже, да је завршио свјетску књижевност и правне науке. Писао је пјесме, филмске сценарије, приче, цртао, режирао.
Заоставштина Павла Вујисића постхумно је предата насталом легату, који се данас налази у Музеју књига и путовања и Музеју српске књижевности у Бањици, при удружењу »Адлигат« које се бави унапређењем српске културе, умјетности и међународне сарадње, чији су оснивачи: Мирјана Вујисић, њен брат Михаило Јовановић са супругом Вером Дражић-Јовановић.
Са својом супругом Мирјаном, Павле Вујисић је провео 32 године у браку, од 1956. године па све до своје преране смрти 1988. године. Упокојен је 1. октобра 1988. након тешке болести. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Након Вујисићеве смрти, Мирјана је наставила да чува његову заоставштину. Године 1993. објавила је његову књигу поезије »Песме за живота«, а касније је основала »Легат Мирјане и Павла Вуисића« у оквиру Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу »Адлигат« у Београду.

Својим бивством, учећи нас истинитости преживљавања и на сцени – обарао је, доказивао и постављао разне системе, а нарочито онај К.С.Станиславског – без иједног дана формалног глумачког образовања. » Глума је лаж која сличи на истину, и то сви знају «, говорио је Вујисић. » Глума се не учи у школи, него у пракси, јер улога се не прави, она мора да се доживи. Људи, заправо, морају имати само мало душе, мало маште – ништа више! Али, није довољна само душа, ако немаш маште да је обогатиш. Иначе, што ће нам и сам живот!? «

Наша јулска кинотека 2026. године вам доноси једночасовну ревију одабраних улога из неких од најзначајнијих филмских остварења српског глумца Павла Вујисића, овог пута кроз интересантну и едукативну врсту видео садржаја – video mash-up, који комбинује аудиовизуелне материјале различитих филмских стваралаца и њихових кинематографских остварења, са израженим дијалектичким карактером – усмјереним на стварање нових концепата, емоционалних и потпуно нових наратива, у циљу мијењања или интензивирања дијегезе филма путем спајања неповезаних видео и аудио исјечака – визуелном стилизацијом, различитим врстама монтаже, овдје искључиво у едукативне сврхе.
Из Вујисићеве богате филмографије, истичемо тек неколицину харизматичних улога, које је несебично подарио свјетској кинематографији, и тиме уградио себе у мозаик јединствених талената које су стварале историју филма.

~ Сигурно и даље негдје броди, стољетни лађар Крстић, превозећи нове душе старих бардова преко небеских њива и Сава, пијуцкајући из чутуре ракију лошу, жену своју љубећи, комунисте ‘сујући –
на сада Вјечном сајмишту ~

 

 

 

 

 

 

 

_____

⚠️DISCLAIMER

Овај материјал је трансформативне природе, коришћен у едукативне / информативне / креативне и забавне сврхе, те спада искључиво под ‘Fair Use’.